ДА ЛИ СТАРИЈЕ ОСОБЕ ТЕЖЕ ПРИХВАТАЈУ ПРОМЕНЕ?

Чудно је како то да што смо старији све нам је теже да прихватимо промене. Навика је чудо, па тако на пример често чујемо савет баш тих старијих који гласи: ''остављај цигаре док си млад, кад остариш нећеш моћи''. Ово заиста нема везе са животним добом већ са карактером сваког појединца. Ако знамо и свесни смо да нам нешто угрожава здравље, наравно да морамо то да променимо. Као што се зна да цигарете руше здравље, тако знамо и да физичка активност побољшава здравље.

Због чега већина када зађе у озбиљне године тотално престане са физичком активношћу и пасивизира се? Најчешћи је одговор да се нема времена, да су већ матори, да то није за њих, боли ме ово боли ме оно, срамота ме... све су ово наравно изговори. Озбиљна већина у тим годинама тренинг доживљава као кажњавање. Уместо да се тренинг доживљава као нешто што наш живот и здравље чини квалитетнијим. Ако смо 20 година свако поподне проводили испијајући неки алкохол, хранили се очајно, промена ће бити нормално тешка. Сада све то требамо избацити и 3-4 пута недељно уврстити тренинг у своју рутину. Са њиховог гледишта ово делује као казна. А и тешко је отићи на тренинг где требате слушати неког и радити оно што вам каже. Тај тренер ће чинити све да вам помогне а ви ћете то схватати као мучење. На то нисте навикли и наравно одлучићете да одустанете. А шта сте заправо тиме урадили?

Одбацили сте могућност да ваш живит учините бољим, да лакше ходате, устајете, боље спавате, и изгледате много боље од ваших вршњака. Ништа се неће променити само од себе, морамо се сами побринути да до промена дође.

АУТОР: Никола Милић