КАКО СЕ ПОМЕРАЈУ ГРАНИЦЕ У ТРЕНИНГУ

Да би константно напредовали у тренингу неопходна је прво жеља и дисциплина. Након тога план, било какав план на дуже стазе, и на крају циљ који желимо да достигнемо. Верујем да многи тренинг схватају као рекреацију и бег од животних проблема и обавеза, али на крају сви дођу до тренутка да констатују како више немају напретка. Паметни људи у том случају ангажују личног тренера, који би требао да води евиденцију о свему, има план и зацртан циљ. Како то изгледа из мог угла, такмичара у пауерлифтингу?

Годишње се прави четири тромесечна плана, који имају неке корекције због календара такмичења. Постављају се два или три велика циља на дуже стазе, исто толико краткорочних циљева, и недељни циљеви, тј. обарање рекорда у два дана максималне снаге (понедељак и среда). Сваки одрађен максимум се евидентира, и упоређује са претходним, тежи се бољем резултату. Тренинзи се ређају по месецима и недељама, тако да се увек можете вратити назад и видети шта је урађено, како би планирали тренинг на даље. Свеска са уписаним максимумима на главним вежбама је мој највећи показатељ да ли сам напредовао или не.

Да ли ће бити успеха и константно померање граница највише ће зависити од тога колико се придржавате плана. Нема циља који није достижан, уколико имате план. Тренинг је наука, а као што знамо без муке нема науке.

АУТОР: Никола Милић