СТРПЉЕЊЕ - МАНА ИЛИ ВРЛИНА?

Стрпљење се некако увек повезује са чекањем. И онда стрпљење има негативан контекст, зар не? 

Многи људи се никад не помире са тим да морају бити стрпљиви. Знаш оно кад ти неко каже да је стрпљење врлина, да треба да будеш стрпљив и да чекаш, а ти окренеш очима. Зашто је то тако? Зато што неким људима живот пролази у чекању. 

Чекају да се нешто деси да би били срећнији, а кад се то нешто деси истог трена крећу да чекају нешто друго и тако у недоглед. Уђу у зачарани круг чекања и никад не изађу из њега. Сигурно си и приметио/ла да су такви људи готово увек незадовољни. То су ти "стрпљиви", што поваздан нешто чекају. Међутим, психолози тврде да стрпљење није способност да чекамо, већ да задржимо позитиван став док чекамо. Хм? 

Са мном више резонује чињеница да су са друге стране људи који нису стрпљиви, ни нестрпљиви, не чекају - они уживају у процесу. Њих не испуњава да виде крајњи циљ, њих испуњава долазак до тог неког циља који су себи поставили. За њих је то путовање, авантура, а не стрпљење. Ако макнеш фокус са крајњег циља и почнеш да уживаш у процесу, где је ту стрпљење или нестпљење, шта онда треба да чекаш?

Узмимо за пример да желиш да смршаш. Можеш да се изгладњујеш и да пар кила брзо скинеш, а онда ћеш да почнеш да једеш и да натовариш и додатне киле. Уместо тога предлажем ти да кренеш ситним корацима, за које је потребно време. Али ћеш на том путу кориговати пре свега своје навике и читавим путем можеш да уживаш у трансформацији, јер ћеш се постепено осећати боље и здравије, а онда ће вага која показује 10,15 или 20 кг мање бити само шлаг на торти. 

И шта онда? 

Хоћеш ли наставити да вежбаш и храниш се здраво, уз повремено чашћавање себе нечим нездравим или ћеш да повратиш све килограме, па онда све испочетка?

Шта ти мислиш, да ли је стрпљен увек спашен?

АУТОР: Стефан Божидаревић