ЗАШТО СТАРИЈЕ ОСОБЕ ИМАЈУ МАЊАК САМОПОУЗДАЊА?

Док смо млади лако приступамо новинама, променама, па чак свесно понекад идемо и преко својих могућности јер нам самопоуздање то дозвољава. Како године пролазе улазимо у период када промене тешко прихватамо.

Када нам наметнут лош стил живота и лоше навике полако долазе на наплату, тада су потребне промене које нам мењају устаљен свакодневни живот. Особи у озбиљним годинама која никада није крочила у теретану тешко објашњавамо да то место није само за одређену групу људи, то је место за тренинг, за све.

Када констатујемо да је за неког потребан тренинг, јер болове које трпи неће решити пасивношћу, на тај корак се тешко одлучује. Размишљање о томе шта ће пријатељи или родбина рећи, срозаће свачије самопоуздање, иако је особа свесна да је јачање мишића једино решење његовог проблема. Одлагање проблема до критичног тренутка неће донети ништа добро. Још један проблем је што поједини људи на тренинг гледају као казну. Наравно да је то због мањка мотивације и самопоуздања, јер када се једном проба много је лакше.

Јако је тешко самостално донети одлуку да баш од ''сутра'' почињемо са тренингом, и мењамо свој живот из корена. Решење проблема самопоуздања је у проналажењу друштва или тренинг партнера. Сасвим је нормално да неће сви тренирати исто и нико не очекује да ви од старта будете као остали.

АУТОР: Никола Милић