СУПЛЕМЕНТАЦИЈА

Ако тренирате дуго у теретани, верујем да неретко чујете питање ''шта пијеш од хемију?!''.

Код оваквих питања није јасно о чему мисли онај ко поставља овакво питање. Да ли се односи на суплементацију (дијететске суплементе) који спадају у додатке исхрани, на допинг средства или на све заједно. Морамо разграничити ове две ствари. 

Дакле суплементација или дијететски суплементи су препарати органског порекла (биљног или животињског порекла), које можемо легално купити у продавницама и који конзумирањем не угрожавају здравље. Наравно, злоупотребом или погрешним коришћењем може се начинити нека штета организму. Морамо знати да постоји лековита, хранљива, штетна и смртоносна доза било које материје, па и вода има своју смртоносну дозу. Највише се користи суплементација на бази протеина и аминокиселина. Сва правила коришћења и дозирања би требало поштовати. 

Узећемо за пример конзумирање протеина. Највећи извори протеина из хране су месо, риба, јаја и млечни производи. Дневни унос протеина разликује се и зависи од телесне тежине, степена и врсте физичке активности. За особе које се не баве спортом и немају физичку активност дневни унос протеина износи 0.8 грама по килограму телесне тежине, док код професионалних пауерлифтера износи 1.8 грама по килограму телесне тежине. Ако особа има 100kg дневни унос износи 80g код физички неактивних, односно 180g код пауерлифтера. Ово не значи да треба да унесемо дневно 180g из суплемената, већ укупно из хране и суплемената. Сав вишак унетог протеина организам ће избацити путем урина. 

Коришћењем суплемената не треба очекивати драстичне промене у перформансама, они служе у сврху бољег опоравка од тренинга, додатка исхрани, повећања снаге и дотока хранљивих материја у мишићима!

АУТОР: Никола Милић