ТЕЛО НЕ ЗНА ДА БРОЈИ КАЛОРИЈЕ

У нашем телу не постоји ни један орган илк ћелија која се бави бројањем калорија.

Наше тело не зна шта је калорија!

Прича о калоријама и сагоревању истих почела је 1890. године захваљујући пољопривредном хемичару Вилбуру Олину Атватеру. Овај чика је дошао на идеју да свој омиљени сендвич стави у рерну са калориметром и испекао га до пепела. После тога је измерио колика је количина топлоте била ослобођена и те јединице ослобођене енергије је назвао - калорије. Отуда она позната прича - тело је као пећ, ако му дате више него што може да сагори гојићете се, ако му дате мање мршавићете. Једно заборављамо - ЧОВЕК НИЈЕ ПЕЋ!!!

Све ово је веома логично и брзо је прихваћено до дан данас. Много је лако за објаснити било коме - једи мање и мршавићеш.

Оно што одређује да ли се гојимо или мршавимо јесте врста калорија. Дакле, храна коју уносимо. Метаболички одговор на унету храну одређује да ли ће та храна да се складишти или да се користи за енергију.

Да ли кифла са кремом од 300 калорија и јунетина од 300 калорија (небитна је грамажа у овом случају) имају исти ефекат на организам? Да ли је метаболички одговор исти после уноса ове хране? Наравно да није. Кад унесемо кифлу с кремом - ослобађа се инсулин. Кад унесемо месо, инсулин мирује.

Инсулин чува наше сало и док је висок разградња масти се зауставља а подстиче се изградња нових.

Заборавите на калорије. Усредсредите се на квалитетну храну.

Извор : Џејсон Фунг - Diabetec code;

(Џејсон Фунг је иначе поборник intermitent fastinga).

АУТОР: Милош Лазић