АКО НЕ ВОДИШ РАЧУНА О СЕБИ, НЕ ОЧЕКУЈ ТО НИ ОД СВОГ ДЕТЕТА!

С обзиром да сарађујем са доста људи који имају породице и децу или планирају да имају у блиској будућности, примећујем један шаблон.
СВИ желе да пруже својој деци више него шти би пружили себи.

Логично, ту се ради о безусловној љубави према својим најближима.

Ствар је у томе што деца подсвесно копирају навике и понашања својих родитеља, без обзира да ли то желе или не.

Често чујем '''Ја бих све урадио да се моје дете активира, покрене и мане глупих игрица и телефона''.

Да, данашњи родитељи не висе на телефону или компјутеру ни приближно као њихова деца. У чему је проблем, како их деца опонашају?

Они када виде да родитељи једу шта стигну, колико стигну, не улажу 5% прихода у своје здравље - зашто би се они покренули, тренирали, јели квалитетнију храну?

Сви ми имамо замисао како би свет требало да изгледа, поготово људи који су нама најближи... а не пада нам на памет да променимо себе.

Тек кад решиш чврсто и обећаш себи да ћеш да тренираш минимум 3 пута недељно...
Да ћеш да имаш минимум 2 квалитетна, нутритивно богата оброка дневно...

Да нећеш да уносиш прерађено ђубре у себе више од 2 пута недељно...

Тек тада очекуј од своје деце и најближих да се труде, воде рачуна о свом здрављу и буду бољи људи.

АУТОР: Алекса Станковић