ТРЧАЊЕ ИЛИ ТЕГОВИ - КАКО БРЖЕ ДА СМРШАМ

Упоредићемо две особе - узећемо у обзир да у оба примера они уносе исту количину хране и да имају исту полазну тачку - висина, тежина, старост, активност, целокупан начин живота;

1️⃣ Прва особа сваког дана трчи 30 минута и потроши 400 калорија у току једног тренинга.

2️⃣Друга особа диже тегове 3 пута недељно и потроши 300 калорија у току једног тренинга.

1️⃣Прва особа је потрошила 2800 калорија у току једне недеље.
2️⃣Друга особа је потрошила 900 калорија у току једне недеље.

Да ли је прва особа смршала више од друге? Наравно да јесте.

Али у чему је заправо проблем...

Обе активности сагоревају одређену количину енергије тј калорија.

Активности које дуго трају подстичу тело на лучење кортизола (хормон стреса), који утиче на разградњу масних наслага, али и осталих градивних материја као што су протеини (мишићи).

Трчање, као и дуга вожња бицикле, пливање и слично, доводе управо до овог ефекта, где се разграђују масти, али и добар део мишића.

Мање мишића значи успоравање метаболизма. Спорији метаболизам значи мање хране која је потребна за његово одржавање, што представља следеће:

❌ Више трчања = сагоревање сала, али и мишића = успоравање метаболизма = мање хране потребно за одржавање организма = истим уносом хране којим је прва особа мршавила, сада се гоји, јер јој је метаболизам успорен.

У другом случају, дизањем тегова особа сагорева одређену количину калорија, али и изграђује мишиће који постају потрошачи енергије, где убрзава метаболизам, па јој је потребна и већа количина хране за самоодржавање.

✅ Дизање тегова = већа мишићна маса = убрзан метаболизам = ИСТИ калоријски унос као раније = мршављење.

Дизање тегова је дугорочно решење за свакога ко има проблема са вишком килограма.

Ово је нешто што би требало да се учи још у основној школи, али нажалост, већина нас је морало то да научи на тежи начин.

АУТОР: Алекса Станковић