ИЗБОР УГЉЕНИХ ХИДРАТА ЗА САВРШЕН ИЗГЛЕД

“Није крива ракија него количина”, рече глумац Петар Божовић у једној домаћој серији.

Сви проблеми који настају у смислу физичког изгледа и здравља настају погрешном исхраном и погрешним навикама.

Један од сегмената здраве и квалитетне исхране јесте унос угљених хидрата. Да би смо на најбољи начин схватили важност угљених хидрата, морамо знати у којим их намирницама срећемо, и чему они служе. Угљени хидрати су потребни организму за функционисање, не смемо их занемарити и избацити из исхране. Угљени хидрати се деле на просте (шећери) и сложене (скроб и влакна).

Уколико желимо савршен изглед, угљене хидрате морамо уносити дозирано и бирати намирнице. Сложени хидрати јесу бољи, али узмимо пример житарицa и поврћа као извор два сложена угљена хидрата. Узећемо кромпир и толико хваљене овсене пахуљице. Мој избор би увек био кромпир, због чега? 100 грама кромпира садржи 87 калорија, 20 грама угљених хидрата и 2 грама протеина и масти 0 грама, док овсене пахуљице на 100 грама садрже 372 калорије, 73 грама угљених хидрата, 8 грама протеина и 7 грама масти. 

Дакле, морате појести четири пута више кромпира да би сте приближно изједначили нутритивне вредности. Још нисам упознао човека који за оброк поједе пола килограма кромпира, а знам многе који за доручак поједу преко 100 грама овсених пахуљица уз млеко.

Воће се исто тако уклања из исхране, јер наводно има пуно шећера. Тачно је да има шећера и то фруктозног, али не у толиким количинама. Јабука на 100 грама садржи 43 калорије, 10 грама угљених хидрата, од тога влакна 2,5 грама. Једна јабука просечно има између 60 и 70 грама, не видим проблем у воћу. Воће је велики извор витамина и минерала који су неопходни оганизму.

Да закључимо, уколико желимо савршен изглед житарице нису добар извор угљених хидрата. Основни извор мора бити поврће, уз дозирање воћа, са млечним прерађевинама треба пазити. Како каже наш прослављени глумац: није крива ракија него количина.

АУТОР: Никола Милић