ДА ЛИ ОСОБЕ СА ОБОЉЕЊЕМ КИЧМЕ МОГУ ДА ТРЕНИРАЈУ СА ТЕЖИНАМА?


ДА ЛИ ОСОБЕ СА ОБОЉЕЊЕМ КИЧМЕ МОГУ ДА ТРЕНИРАЈУ СА ТЕЖИНАМА?

Ово је једно питање које многе не ставља у дилему - изричити су, сматрају да особе са оваквим обољењима никако не би требало да подижу никакав терет, па ни да тренирају са тежинама. Поједини лекари препоручују неки вид физичке активности, као што смо више пута чули препорука је пливање. Да ли пливање заиста помаже у оваквим случајевима?

Немам ништа против пливања али у овим случајевима неће бити никаквог бенефита код особа са обољењима кичме. Лекари једноставно избегавају одговорност па као могућност предлажу лагане шетње и пливање јер могућност повреде је минимална. Заправо се пливањем смањује густина костију, а управо је потребна већа густина костију како би се лакше и боље носили са овим врстама обољења. Који су бенефити тренинга са тежинама?

Тренингом са оптерећењем јачамо мишиће целог тела, самим тим и мишиће доњег дела леђа и стомака који су јако битни за добро држање тела, тиме смањујемо притисак на кичмени стуб. Научно је доказано да пауерлифтери имају највећу густину костију, зато тренингом са оптерећењем подижемо густину костију. И зато не треба избегавати оптерећење, већ пронаћи стручни надзор (тренера), који има искуства у раду са особама са сличним проблемима. Наравно, свако од обољења може изазвати потешкоће приликом извођења неких од вежби. На пример код кифозе, проблем је са потиском иза главе, и са задњим чучњем код особа са израженијом кифозом. Сколиоза је праћена великим дисбалансом, једна страна је у почетку јача од друге.

Дизање тегова и тренинг са тежинама се углавном везује са повредама кичме што заиста нема никаквог утемељења. Овакав вид тренинга ће особама са обољењем кичме олакшати и побољшати свакодневни живот.

АУТОР: Никола Милић

.