СУМО ИЛИ КОНВЕНЦИОНАЛНО МРТВО ДИЗАЊЕ?

Пауерлифтинг дисциплина која има две технике извођења је мртво дизање. Најчешће питање на које наилазим јесте: ''што тако стајеш?'' и констатација многих ''сумо мртво дизање је лакше, може више да се подигне''. Нетачно је да је једна или друга техника лакша, приликом извођења користи се цело тело, тако да групе мишића које учествују не праве никакву разлику.

Једина разлика је дужина покрета, која је код сумо става краћа, нарочито од колена до кукова, али то не значи да је извођење сумо мртвог дизања једноставније. Техника извођења сумо мртвог дизања је захтевнија од конвенционалног става. Конценционално мртво дизање може да изводи било ко, физичке карактеристике не играју битну улогу. За извођење сумо мртвог дизања потребна је одлична разгибаност како би само извођење технички изгледало савршено, такође потребно је много вежбања како би се дошло до идеалне технике. Сад је најчешће питање коју технику радити на тренингу? Не треба запостављати ни једну ни другу технику, најбоље је тренирати обе. Такмичари се углавном одлуче за једну технику, али наравно да тренирају обе. Фактори који утичу на то коју технику одабрати као главну су физичке карактеристике. То су углавном дужина ногу и руку. На пример код сумо технике дизања дуже руке омогућавају краћи покрет и то је предност. Наравно најчешће бирају ону технику где могу подићи већу килажу. Ваш максимум неће бити исти на обе технике, увек ће постојати разлика. Сумо техника захтева јаке ноге, јер је најтеже одлепити тег од пода и кренути у дизање. Конвенционално мртво дизање захтева јак доњи део леђа, јер је покрет дужи и последњи део покрета, такозвано закључавање може претстављати проблем.

Коју технику од ове две одабрати? Ако сте такмичар одговор се зна, ако сте рекреативац не треба бирати.

АУТОР: Никола Милић