ДА ЛИ ЋЕТЕ ЗАУВЕК ДА МЕРИТЕ ХРАНУ?

Посматрајући људе који долазе да тренирају не могу да не приметим да су превише оптерећени грамажом, уносом калорија, уносом масти, протеина. Скоро сам прочитао текст где човек говори да су људи спремни да иду до крајњих граница као што је дебата која је паприка боља - црвена или зелена.

Имамо апликације које мере калорије. Рекреативац почне да мери како би смршао, тренер му да неку исхрану како би био у дефициту и на основу тога након месец дана 4 килограма мање. Браво, резултат је ту. Али оно битније није, а то је едукација. Замислите човека да се увек ослања на навигацију у ауту а да не памти и не учи путеве којим иде? Да ли је то добар начин? Слободно одговорите у коментару, желим да чујем ваше мишљење.

У неком тренутку сам за то да се храна стави на вагу, чисто да видимо колико је то количински и да учимо шта је отприлике 100 грама пилетине или 100 грама пиринча. Тако учимо и да пратимо колико отприлике уносимо калорије и да, отприлике је баш оно што нам треба јер тачно никад не можемо знати. Тек кад тога будете свесни уживаћете у процесу без оптерећивања.

Ако сте рекреативац који жели да смрша, да се осећа боље, да лакше подноси посао, да има више снаге - вага вам уопште не треба. Пратите ваше тело како реагује на одређену храну, шта му прија, шта не. Правите белешке, усредсредите се на квалитет пре свега, а не на неке бројке или на то да ли сте у суфициту или дефициту. 

Повећајте ваш квалитет живота, не нарушавајте га додатно беспотребним оптерећивањем!

АУТОР: Милош Лазић